Drveće ne ceni umetnost. Barem ne tokom leta. U jesen i zimu pak ove dve pojave se sprijatelje, ili najblaže rečeno, pomire. Tokom vremena, ljudi su se svojski trudili da očaraju javnost fasadnim ukrasima i različitim vrstama arhitektonskih trikova prilikom izgradnje svojih kuća ili zgrada. I, na kraju, gotovo niko ne obraća pažnju.

Kada bi se samo Arsenije Njegovan, nekim čudom, probudio i video te kako sediš na stepenicama Cvetnog trga, šta bi ti došapnuo, Boro? Ne mogu da se setim da li su neke od zgrada u ovom kraju bile njegove. Davno sam pročitao tvoju knjigu. Ali nema veze. Svima preporučujem da je pročitaju, pošto je tvoj književni opus izvanredan.

Ponekad, ili često, fotografija ne može da pokaže istinsku veličinu jednog poduhvata, niti njegovu lepotu. Tako, ovog puta, neću ni pokušati da ovo opišem rečima. Moraćete sami da vidite. A ja ću vam dati samo nekoliko podataka.

Savremene metode su ovde, i uvek su tu. U sadašnjosti. Lukavo obmotavaju svoje kandže oko nas dok smo zauzeti razmišljanjem o prostoru. O našem ličnom prostoru. Iznenada, uhvaćeni smo nespremni kada shvatimo da se svet promenio. Kao da se nije stalno menjao. Gubimo se, nesnađeni, i otuđeni od društva. A onda počnemo da pričamo o starim dobrim vremenima, kao suprotnosti ovom sve bezdušnijem dobu, kako ga mi opažamo.

Da li ste ikada videli ženu (ili muškarca) i pomislili da bi čak i u krpama izgledala (ili izgledao) lepo? Naravno da jeste. A zgradu? Pa da vam kažem, i ako niste, Beograd je savršeno mesto da tako nešto pomislite.