Srpski latinica (Srbija) 
English (United Kingdom) 
Drveće ne ceni umetnost. Barem ne tokom leta. U jesen i zimu pak ove dve pojave se sprijatelje, ili najblaže rečeno, pomire. Tokom vremena, ljudi su se svojski trudili da očaraju javnost fasadnim ukrasima i različitim vrstama arhitektonskih trikova prilikom izgradnje svojih kuća ili zgrada. I, na kraju, gotovo niko ne obraća pažnju.
I to je donekle opravdano godišnjim dobima. Praktično je nemoguće ceniti umjetnost ako je vizualno opstruisana. S druge strane, kada je hladno i vetrovito, mi pognemo glavu i štitimo oči.
Rešenje, naravno, jeste urbanističko planiranje. Nešto što Beograd nikada nije uspevao da postigne. U tome ga je sprečavalo često razaranje. I potom se gradilo stihijski. Uglavnom, bogati ljudi koji su hteli da se iskažu podizali su sebi spomenike za života, gotovo bez ikakvih ograničenja.
Osim toga, određenog uticaja imao je i slučaj vodeće ideologije u drugoj polovini 20. veka, koja je sprečavala povratak na prethodno stanje, odnosno obnavljanje grada na stari način. I onda dobijate osećaj opšte neurednosti. Ili eklekticizma, ako bismo želeli da sve to umotamo u lepu reč.
Ali to je deo šarma Beograda ... poput svih onih drvećem skrivenih ukrasa na zgradama. Gotovo su nevidljivi, ali budite sigurni da postoje.
