Srpski latinica (Srbija) 
English (United Kingdom) 
Savremene metode su ovde, i uvek su tu. U sadašnjosti. Lukavo obmotavaju svoje kandže oko nas dok smo zauzeti razmišljanjem o prostoru. O našem ličnom prostoru. Iznenada, uhvaćeni smo nespremni kada shvatimo da se svet promenio. Kao da se nije stalno menjao. Gubimo se, nesnađeni, i otuđeni od društva. A onda počnemo da pričamo o starim dobrim vremenima, kao suprotnosti ovom sve bezdušnijem dobu, kako ga mi opažamo.
Jer savremeni svet uvek gleda s prezirom na sve što je bilo, i dolazi kao vesnik isteka roka trajanja našeg osećanja korisnosti. Moderni stil se nosi ponosno, čak i ako nema čime da se ponosi. On je opravdan sam po sebi. On je u centru pažnje. A staromodno je odbačeno, izgubljeno u svom prostoru, i ostavljeno da razmišlja o svojoj nepotrebnosti. Ljudi imaju tendenciju da se identifikuju sa vremenom. Kao kante za đubre, koje postaju kante za reciklažu.
Napretkom, neki to zovu. Ili je to samo skupa reč za propast, kako drugi spore. Šta bi se desilo ako bismo reciklirali vreme?
Zapravo, to je istorija.
