Zdravo. Ja sam Astrid Vlasman, imam 57 godina i dolazim iz Lajdena, u Holandiji. Ja sam vizuelna umetnica i već dva meseca boravim u Beogradu, a planiram da ostanem još mesec dana. Stigla sam ovde početkom jula 2020.
EoB: Jeste li znali nešto o Beogradu pre dolaska?
Astrid: Oduvek me zanimala centralna i istočna Evropa, ali do sada nisam uspevala da stignem do Beograda.
EoB: Šta ste očekivali da ćete pronaći ovde?
Astrid: Nisam imala posebnih očekivanja. Grad mi je bio nepoznat i došla sam potpuno otvorena i bez ikakvih očekivanja. Zanimaju me obični ljudi i gradski život.
EoB: Šta je prvo što ste primetili u Beogradu?
Astrid: Prva stvar koju sam primetila bio je specifičan jezik, glasan i sa mnogo različitih zvukova, što me je podsetilo na dom! (kod kuće uvek kažu da preglasno pričam). Takođe, posvuda sam čula muziku. Sve se može pronaći napolju, na ulici. Sjajno!
EoB: Opišite Beograd kao emociju.
Astrid: Živahan i promenljiv, ovde nikada nije dosadno.
EoB: Šta vam se ne sviđa u Beogradu?
Astrid: Prihvatam Beograd takav kakav je, sa svim njegovim nepravilnostima. Moraš se paziti dok hodaš ulicom, recimo, trotoar vas može iznenaditi. Osim toga, nije mi se svideo Muzej afričke umetnosti. Nekako, odiše atmosferom 70-ih, tmuran je i zastareo. Ima čudnu kolekciju, koja se teško može dovesti u vezu sa današnjicom. Mislim da se u muzeju ništa nije promenilo otkad je osnovan. To mi je bilo zaista jedno čudno iskustvo.
EoB: Uporedite Beograd sa Vašim rodnim gradom.
Astrid: Ako bih upoređivala Beograd i Lajden, najveća razlika je u tome što je kod nas centar grada odavno izgrađen i uređen. Imamo divno urbano istorijsko jezgro koje privlači dosta turista. Ono što mi se sviđa kod Beograda je to da su u gradu radovi na sve strane. Ulice, zgrade, drveće, o svemu se vodi računa, sve se uređuje, tako da grad svaki put izgleda drugačije. Mislim da kada bih se vratila za pet godina, sve bi bilo vizuelno drugačije. Sviđa mi se ta nezavršenost. Ljudi svakodnevno izgrađuju ovo mesto.
EoB: Šta mislite o ljudima u Beogradu?
Astrid: Mnogo mi se sviđaju. Naporno rade, vole sport, društveni su i zanimljivi. Imaju čvrst karakter, ponosni su i ne predaju se lako. U svemu vide priliku. Mislim da su veoma religiozni i svoji. Život se odvija na ulicama i u parkovima, svuda vidite mnogo ljudi. Ja volim da gledam decu kako se igraju. Vrlo su energična i živahna. Voze bicikle, skutere, skejtove, rolere itd. Baš je lepo sedeti u parku i posmatrati ih.
EoB: Da li biste mogli da živite ovde?
Astrid: Mogla bih, svakako, jedini problem bi mi predstavljao jezik. Šteta, ali mislim da je što se toga tiče za mene kasno. Zato ću ovde uvek biti stranac i neću moći u potpunosti da shvatim šta se dešava u ljudskim životima. Ne mogu na pravi način da čujem njihove brige i frustracije.
Eob: Koji je grad u svetu sličan Beogradu po Vašem mišljenju?
Astrid: Teško je uporediti neki grad sa Beogradom. Možda, Atina, ali nisam sigurna. Svakako, ljudi u ova dva grada su dosta različiti.
EoB: Koji Vam je bio najupečatljiviji momenat u Beogradu?
Astrid: Šetala sam dosta po gradu i videla mnogo toga. Reke su divne i svaki put me iznova iznenade. Ali poseban momenat je bio kada sam srela jednu stariju ženu na ulici, koja je krenula da mi priča čitav roman. Govorila mi je tako nekoliko minuta u dahu pa nisam uspevala nikako da je zaustavim i da joj kažem da je ništa ne razumem. Kada sam konačno izustila da ne govorim srpski, to ništa nije promenilo. Ona je nastavila da priča, samo bi s vremena na vreme ubacila poneku reč na nemačkom ili engleskom. Kada je njen muž stigao kolima, mahnula mi je i otišla. To je bio jedan zaista sjajan momenat.
EoB: Da li biste se vratili u Beograd?
Astrid: Čućete. Vrlo sam entuzijastična po pitanju ovog grada i naravno da ću se vratiti! Najverovatnije u leto, kada se ceo život prebaci na ulice. Volim Beograd!
Posetite Astridin sajt www.vlaswerk.nl
Pratite Astrid na Instagramu >>> @vlaswerk