Napravili smo kratak intervju sa mladim parom iz Nemačke. Njih dvoje su posetili Beograd za vreme Božićnih praznika. Maren ima 21 godinu, dolazi sa severa Nemačke, a Darijus ima 24 godine, i dolazi iz Bavarske.
Da li ste znali nešto o Beogradu pre dolaska?
Maren: Ne, nisam ništa znala. Zaista, već dugo vremena želim da dođem ovde. Nekoliko puta sam bila u Mađarskoj, ali sam, iz nekog razloga, oduvek mislila da je Srbija "cool".
Darius: Znali smo samo da je to glavni grad Srbije, i da je lako doći vozom iz Budimpešte. A do Budimpešte, s druge strane, lako je stići vozom iz Nemačke, pa smo, eto, odlučili da dođemo ovde. Videli smo nekoliko slika na Guglu, ali nismo želeli da pokvarimo prvi utisak. Tako da smo jednostavno došli.
Šta ste očekivali da ćete zateći ovde?
Maren: Zapravo, očekivala sam da ću zateći grad sa balkanskom muzikom svuda, stalno.
Darius: Očekivao sam verovatno nešto slično Budimpešti, ali malo više orijentalnije.
Šta je prvo što ste primetili u Beogradu?
Maren: Prvo što sam primetila jeste da železnička stanica "Beograd centar" zapravo nije u centru grada.
Darius: Došli smo iz Budimpešte u Novi Sad i onda smo krenuli regionalnim vozom očekujući da stignemo na glavnu železničku stanicu, ali smo stigli na železničku stanicu "Beograd centar", koja nema glavnu halu niti bilo kakvu dvoranu, tako da smo bili malo zbunjeni. Tamo nije bilo ničega. Bili smo sami, niko nas nije čekao, pa smo morali da se snalazimo. Ali ubrzo se sve sredilo. Naši domaćini su stigli i odveli nas. Osim toga, izdvojio bih državne zgrade, koje izgledaju veoma lepo, sve jednoobrazno stiizovane božićnim ukrasima. Takođe, primetili smo hodajući okolo da su svetla na zgradama veoma dobro prilagođena.
Opišite Beograd u jednoj emociji (opišite emociju, kada bi Beograd bio osećaj, šta bi to bilo?).
Maren: Ne mogu ga opisati u jednoj emociji jer je previše raznovrstan, ima toliko različitih stvari koje se ovde odvijaju, pa mislim da nije moguće uklopiti ih u samo jedan osjećaj.
Darius: Živahan, možda. Posebno u Skadarliji, juče smo tamo bili.
Šta ne volite u Beogradu?
Maren: Na ulicama ima mnogo otpadaka. Došli smo iz Nemačke, gde je sve veoma čisto i uredno, pa mi je to smetalo.
Darius: Javni prevoz nam je bio stresan. Pokušali smo da se vozimo autobusom i tramvajem, ali nam je bilo veoma teško da pronađemo pravu rutu. Gugl mape ne funkcionišu, nismo mogli da pronađemo jednostavnu veb-aplikaciju sa polascima i odredištima, koja bi nam pokazala put. Postoji karta javnog prevoza ali je previše komplikovana i ne možete baš uvek pronaći gde se nalazite. Na stanicama nemate mašine na kojima se mogu kupiti karte za prevoz, kao u većini drugih gradova, gde ih možete naći na svakoj većoj autobuskoj stanici. Tako da, na kraju, uopšte nismo koristili javni prevoz. Ali mislim da je to lako ispraviti. Treba samo postaviti jasan raspored prevoza, jednostavan za pretragu, i još neke sitnije dodatke.
Uporedite Beograd sa svojim rodnim gradom. Koje su prednosti / mane?
Maren: Mislim da su ljudi ovde mnogo otvoreniji nego u mom rodnom gradu.
Darius: Ovde je sve mnogo jeftinije, hrana je kvalitetna i nama vrlo pristupačna. Obišli smo puno lepih restorana.
Šta mislite o ljudima u Beogradu?
Maren: Vrlo otvoreni i prijatni, kao što sam upravo rekla.
Darius: Svi ljudi koje smo upoznali bili su veoma otvoreni i prijateljski raspoloženi. Ponekad su imali poteškoća sa engleskim. Naročito su naši domaćini bili veoma predusretljivi i pokušali su da nam pomognu u svakom pogledu.
Možete li živeti u Beogradu?
Maren: Mislim da bih mogla da živim ovde, jer sam tip osobe koja bi mogla da živi svuda. Ali ja ne volim velike gradove, već odavno. Mada bih mogla da živim u Srbiji.
Darius: Mogao bih da živim ovde kratko vreme, na primer, nekoliko meseci.
Navedite jedan grad, bilo gde u svetu, za koji mislite da je sličan Beogradu (bez obzira da li ste ga posetili ili ne, dajte nam svoj utisak).
Maren: Mislim, možda Bukurešt, u Rumuniji. Nikada nisam bila tamo, ali žarko želim da odem. Mislim da bi tamo moglo biti slično.
Darius: Mislim da Prag ima neke delove slične Beogradu. Ali mislim da je generalno više u stilu jugoistočnih zemalja, mada ih lično nikada nisam posetio, tako da ne mogu sa sigurnošću reći.
Koji je bio vaš najzabavniji trenutak u Beogradu?
Maren: Za mene, to je bilo juče kada smo upoznali Lazara, koji je potpuno slep. Proveli smo celo veče s njim i bilo je sjajno, uživali smo. Sedeli smo u kafiću Plato, a onda šetali gradom i završili u Skadarliji, slušajući narodnu muziku.
Darius: I za mene. Nisam imao bliskih kontakata sa slepim osobama ranije i dosta smo pričali o tome kako se on snalazi u svakodnevnom životu, i kako je u stanju da se kreće kroz grad. Pričao nam je o svemu. Čak je razgovarao sa nama i na nemačkom. Naučili smo mnogo od njega.
Da li biste se vratili u Beograd (izrazite verovatnoću na skali od 1 do 10).
Maren: Da, ja bih dala 9.
Darijus: Mislim, 7 za mene. Verovatno bih svratio na proputovanju prema nekoj od dugih zemalja.