Srpski latinica (Srbija) 
English (United Kingdom) 
Zovem se Ana i dolazim iz Poljske. Ranije sam živela u Švedskoj i Češkoj. Upravo sam provela mesec dana u Beogradu u okviru programa boravka umetnika (art residency).
EoB: Da li si znala nešto o Beogradu pre dolaska?
Pre nekoliko godina sam posetila Beograd. Putovala sam po Balkanu, stopirala i ovde sam provela tri-četiri dana. Bilo je to veoma lepo, ali i veoma drugačije iskustvo od ovog sadašnjeg jer sam sada ovde provela mesec dana. Mogla sam bolje upoznati grad, upoznala sam nove ljude i Beograd sam videla u malo drugačijem svetlu. Uvek sam slušala dobre stvari o Beogradu, i pre nego što sam došla ovde, posebno o ljudima.
EoB: Šta si očekivala da pronađeš ovde?
Nisam očekivala puno jer sam prosto htela da budem otvorena. Budući da sam već posetila grad, malo sam ga poznavala jer sam tada obišla neke znamenitosti. Zaista sam se radovala što ću ponovo jesti burek jer je on trenutno, rekla bih, ljubav mog života. (Smeh) Da, tome sam se zaista radovala.
EoB: Šta je prvo što si primetila u Beogradu?
Užasan saobraćaj. To je prvo što vidite kada sletite i krenete sa aerodroma za grad. Svako vozi i zaista je gužva. Pre nego što sam došla, kad sam bila na aerodromu u Geteborgu u Švedskoj, primetila sam da je srpski jezik blizak poljskom – srpski pripada slovenskoj porodici jezika. Donekle sam se osetila kao kod kuće jer u Poljskoj nisam bila već duže vremena. To bi bila pozitivna strana.
EoB: Opiši Beograd u jednoj emociji.
Ok, to je teško. Imam toliko emocija. Osećam se u velikoj meri kao kod kuće jer me dosta toga podseća na Poljsku – način na koji ljudi žive, arhitektura i, svakako, jezik. Kao i sujeverja. Radila sam projekat o... Da, mislim da sam boraveći ovde, imala jak osećaj da sam kao kod kuće. I da – osećala sam se veoma bezbedno i prijatno.
EoB: Šta ti se ne sviđa ovde?
Sve mi se sviđa. Ali, rekla bih da mi se saobraćaj ne sviđa. Automobili su svuda. Upoznala sam ljude koji su ovde uključeni u biciklistički pokret – žele da učine grad pristupačnijim za bicikle i da podstaknu upotrebu bicikala. O tome sam dosta razgovarala s tim ljudima. Smatram da je to nešto što zaista može promeniti ovaj grad ili ga možda pogurati u drugom smeru jer su automobili svuda, i to je prilično zanimljivo.
EoB: Uporedi Beograd sa svojim rodnim gradom.
Rođena sam u Ćešinu, gradiću na jugu Poljske. Ćešin je smešten u planinama te je veoma drugačiji od Beograda, ali postoje određene sličnosti. Rekla bih da su neki delovi arhitekture slični. Oba grada imaju puno kafića na ulicama i to je nešto što ih povezuje. Međutim, u centru Beograda nema puno zelenila i to je možda malo drugačije od grada iz koga dolazim, ali to je zato što je moj gradić veoma mali i okružen je planinama.
EoB: Šta misliš o ljudima u Beogradu?
Pričala sam vam o tome kada smo se sastali. Danas je moj poslednji dan u Beogradu i išla sam po gradu, sastajala sam se svima da se pozdravim. I možda sam u jednom trenutku shvatila koliko sam ljudi upoznala i koliko sam prijateljstava sklopila u Beogradu za samo mesec dana. Prosto neverovatno i predivno. Osećam da će moja nova prijateljstva trajati i onda kada odem odavde. Nadam se da ću uspeti da ponovo vidim sve te ljude, bilo bi lepo. Dakle, kada razmišljam o ljudima, moram reći da volim ljude u Beogradu. Svako je tako fin i prijateljski nastrojen. I još nešto – uspostavila sam tako lepe odnose s pekarima. Često idem u pekaru i s pekarima sam vodila tako lepe razgovore. Oslovljavali bismo se po imenu i uvek bismo malo proćaskali. Oni govore na srpskom, a ja na poljskom i nekako se razumemo. Naravno, postoje nijanse o kojima ne možemo razgovarati, ali naš odnos je uvek bio veoma prijateljski. Dakle, nedostajaće mi i moji pekari.
EoB: Da li bi mogla da živiš ovde?
Mislim da bih mogla. Svakako sam svesna brojnih teškoća koje su deo života ovde, ali, s druge strane, čovek se suočava s teškoćama gde god da živi. Život ovde može biti prilično težak i dosta je teško naći posao, posebno ako ste umetnik. Upoznala sam puno umetnika i videla sam da se dosta muče da nađu posao u svojoj oblasti. Dakle, to može biti teško. Ali mislim da bih možda mogla ovde živeti.
EoB: Koji je grad u svetu sličan Beogradu po tvom mišljenju?
Rekla bih Krakov u Poljskoj – u smislu kulture kafića i restorana koji se nalaze svuda i u kojima ljudi prosto uživaju. Možda je centar grada sličan – arhitektura, plan grada. To je moj instinktivan odgovor – Krakov je bio prvi grad koji mi je pao napamet kada sam razmišljala o poređenju s Beogradom.
EoB: Koji ti je bio najupečatljiviji momenat u Beogradu?
Brojni trenuci su bili upečatljivi. Možda izložba koju smo organizovali sa Astrid prošlog meseca u Ostavinskoj galeriji. To je bilo pre nedelju dana. Tom izložbom smo obeležili kraj, odnosno rezultat našeg programa boravka umetnika. Imali smo dvostruko otvaranje, duplo izvođenje. Bilo je prelepo. U jednom trenutku smo se svi mi, prijatelji, skupili i podelili smo jedni s drugima ono na čemu smo radili sve ovo vreme. Bilo je divno. Toga ću se sećati verovatno do kraja života. Bilo je sjajno.
EoB: Da li bi se vratila u Beograd?
Da, definitivno – tu dajem ocenu deset. Definitivno ću se vratiti i nadam se da ću uskoro imati prilike.
Pratite Anu:
Sajt: https://annajarosz.com/
