Zovem se Samanta, ali ljudi me znaju kao Trek Star Sem. To je ime mog YouTube kanala, ali i mog Instagram naloga, u slučaju da želite da me zapratite. Dolazim iz San Franciska, u Kaliforniji, imam tridesetak godina i u Beograd sam stigla pre otprilike mesec dana. Ja sam profesor engleskog jezika, ovde držim časove i zaista uživam sve vreme.
Ovo mi je, zapravo, četvrti put da sam u Beogradu. Prvi put sam došla 2014. godine. Predavala sam engleski jezik u Turskoj i poželela sam da odem u neku obližnju zemlju do koje je lako stići, da se malo odmorim, pa su mi prijatelji predložili da odem u Srbiju. I ja sam ih poslušala. Prvi put kad sam došla, zapravo, bila sam vrlo nervozna i ustezala sam se da ljudima kažem da sam Amerikanka, jer je to bilo iste godine kada se igrao Svetski kup u košarci, a Srbija i SAD su igrale u finalu. Mi, Amerikanci, na kraju smo pobedili. Zbog toga sam bila jako uplašna. Mislila sam da će se ljudi ovde ljutiti što smo ih pobedili u košarci, ali svi su bili vrlo dragi i prijateljski raspoloženi i nisu izgledali uznemireni zbog košarke. Bilo mi je zaista lepo. Onda sam se još dva puta vraćala. Jedanput sam provela tek oko 24 sata, jer sam bila u prolazu. Išla sam negde drugde. Poslednji put sam ovde došla u oktobru 2019. godine da bih napravila neke video zapise, jer imam YouTube kanal na kojem sam u nekoliko video zapisa predstavljala Beograd. Spustila sam se do Dunava i nekih od splavova i restorana tamo dole, kako bih fotografisala i snimala. Bilo je zaista lepo i vreme je bilo prijatno pa sam odlučila da se vratim i sledeće godine. I evo me.
Živopisni Beograd
Ono što sam očekivala da ću pronaći ovde, u Beogradu, bila je dobra hrana, zanimljivi ljudi, lepo vreme i prilično niski troškovi života. I sve sam to pronašla. U suštini, ljudi su divni, hrana je sjajna, a životni troškovi su vrlo niski u odnosu na San Francisko, odakle dolazim. Vreme je bilo jako lepo svaki put kada sam boravila ovde. Kiša je padala nekoliko puta, ali nikada nije bilo strašno. Zima uopšte nije bila jaka, tako da, ponavljam, sve što sam tražila pronašla sam u Beogradu.
Dakle, kada sam prvi put došla ovde, osim aerodroma, prvo što sam primetila bilo je da je sve tako mirno. Stigla sam kasno uveče, oko 11 sati, i primetila da je u to vreme u centru grada bilo vrlo mračno i prilično pusto. Međutim, takođe sam primetila da je bilo veoma bezbedno, nasuprot mnogim pričama koje sam u to vreme čula o Beogradu. Ljudi su govorili da možda nije sigurno šetati noću, ali jedna od prvih stvari koje sam primetila jeste da je Beograd vrlo sigurno mesto. Nisam se osećala uplašeno, ništa slično tome. Nije bilo nijednog kriminalca, znate, da vreba okolo, čekajući da skrenem u pogrešnu ulicu. Dakle, istakla bih bezbednost kao jednu od ključnih karakteristika Beograda.
Srpska hrana
Beograd je neverovatan. Pun je iznenađenja! Većina ljudi ne zna previše o ovom delu sveta, o Balkanu i Srbiji, pa sam malo istraživala pre dolaska. Ali zaista nisam očekivala da će biti ovako lepo. Nisam očekivala da će grad biti ovako dobro razvijen, tako da sam bila zaista šokirana. Rekla bih da Beograd stoji u istoj ravni sa većinom drugih evropskih gradova u kojima sam bila, pa čak i sa nekim američkim gradovima. Ovde je čak i bolje nego u nekim malim gradovima u Americi, što nisam očekivala. Bila sam jako začuđena kad sam videla kako je ovde sve lepo i čisto.
Beogradska tvrđava
Smeta mi jedino pušenje u zatvorenom, i to bih, definitivno, volela da ljudi prestanu da rade. Leti je napolju ok, na terasi, ali zimi svi puše unutra i svaki put kad izađem u restoran ili nešto slično, razmišljam u čemu je smisao tuširanja i pranja kose pošto ću, kad se vratim, mirisati kao fabrika duvana. Tako da, ako mogu da prestanu da puše u zatvorenom, bio bih vrlo zahvalna, a osim toga to bi bilo i dosta, dosta zdravije.
Upoređujući Beograd sa svojim rodnim gradom, San Franciskom, primetila sam da su oba grada brdovita. San Francisko je malo brdovitiji, ali i ovde imaju uzvišenja, doduše, ne toliko strma. Nekako se osećam kao kod kuće sa tim brdima okolo. Što se tiče prednosti koje Beograd ima u odnosu na San Francisko, to su definitivno troškovi života. Ljudi, kod kuće, u Americi, sada plaćaju između 3000 i 4000 dolara mesečno za jednosoban stan, a ovde u Beogradu možete ga naći, i to u centru grada, za oko 500 evra. To je u SAD-u nemoguće. I to je definitivno prednost koju Beograd ima u odnosu na moj rodni grad.
Spomenik Svetom Savi i Hram
Ako volite četiri godišnja doba, definitivno je lepše živeti u Beogradu, jer je u San Francisku tokom cele godine između 12 i možda 22 do 24 stepena celzijusa. Praktično nemamo godišnja doba. Imamo plažu, ali to je Tihi okean i voda je hladna. Takođe, nemamo nijedno slatkovodno jezero, tako da odlazak na plažu u San Francisku i nije neki doživljaj. Naravno, možete ići da se kupate, ali to će biti posve drugačije iskustvo nego ovde, na primer, na Adi.
U San Francisku živi ogroman broj nacionalnosti. Ja volim etničku kuhinju, poput indijske, turske, tajlandske, vijetnamske itd. Ima takvih restorana i ovde u Beogradu, ali ne toliko kao u San Francisku. Volim različitu hranu, iako su lokalna jela ovde predivna, ponekad mi nedostaju vijetnamski specijaliteti, ili indijski, burmanski itd.
Moj prvi veliki utisak o Beogradu bile su bombardovane zgrade. To je bilo 2014. godine kada sam prvi put došla. Bila sam u turi razgledanja i, naravno, morali su nas odvesti tamo. Ostala sam pomalo šokirana, jer kad se to dogodilo, 1999. godine, bila sam još dete, odnosno tinejdžer, i naravno da smo čuli za to u vestima, ali bilo je daleko od nas, i zapravo ne možete da steknete pravi utisak o destrukciji dok ne dođete u zemlju i uverite se sami. I onda izustite nešto poput: "Blagi Bože! Znači tako je to izgledalo!" A tada mi nije bilo jasno. Sada je postalo mnogo jasnije.
Muzej iluzija
Ljudi u Beogradu, dosad što sam primetila, zaista su divni. Nisam imala loših iskustava, svi su tako dragi, prijatni i ljubazni. Ljudi jako, jako dobro govore engleski, nisam osetila nikakav rasizam i vrlo sam srećna ovde. Zasad je sve u redu.
Ovde svi vole mi pričaju o svojoj zemlji i kulturi, dobijam puno preporuka, stvari koje moram da radim, mesta koja moram da vidim. Mislim da bih mogla da živim ovde. Nisam sigurna što se tiče zime, jer sam iz Kalifornije, i sve ispod 12 stepeni nama ne prija baš. A znam da može biti dosta hladnije od toga. Ali živela sam i u hladnijim podnebljima, pa bih definitivno mogla da živim i u Beogradu ako budem imala priliku. Jednog dana možda se i ozbiljnije pozabavim tom mogućnošću.
Čini mi se da je Beograd sličan Zagrebu. Veći je, ali "vajb" je sličan. Naravno, to je sve bila jedna zemlja ranije, pa možda zbog toga imam takav osećaj. Više volim Beograd, međutim. Zasigurno je dosta veći i pruža više prilika. Svakako bih se vratila u Beograd, i hoću. Volim da boravim ovde. Sjajno vrijeme, izvrsna hrana, sjajni ljudi, prilično niski životni troškovi, ali visok životni standard. Volela bih da ostanem duže sledeći put.
(All photos courtesy of Trek Star Sam)